ARS VITAE

Rad sa decom i starijima

Razvoj grafomotorike kod dece od nesumnjivog je značaja za pravilan razvoj i napredak. Razvoj se može stimulisati kroz razne igre i vežbe: gužvanje, cepanje, seckanje ili savijanje papira ( japanci uče decu origami veštinu od najranijeg uzrasta, već od 2 godine),  slagalice, nizanje perli, bockanje slagalica, igre sa plastelinom i oblikovanje, povezivanje linija i tačkica…

Već u uzrastu od 3-5 godine moguće je raditi sa decom – hvat olovke je sa sva tri prsta što je odličan početak i preduslov. Šaka se već cela miče, tako da je mogućnost stvaranja kontinualne linije izvesna. U ovom uzrastu dete može već lako da uočava isto i različito, odnosno u stanju je da odluči šta je uljez u kompaktnoj formaciji.

Do 5 godine dete će već opredeliti svoju dominantnu ruku, a sam proces fraktalnog crtanja ojačaće informacijsku neurološku podlogu, tako da će ova motorička sazrevanja biti ohrabrena na zdrav i pravilan način. Ukoliko postoji problem, obzirom da je grafomotorika sposobnost koja se razvija, ali i vežba, samim tim se problemi koje dete ima mogu rešiti vežbom. Grafomotoričkim vežbama dete ne razvija samo motoriku već i pažnju, koncentraciju, orjentaciju, lateralizaciju i govor. Ono pamti ranije usvojene pokrete i koristi se njima u novim situacijama (Nikolić, 2011).

Kroz specifično oformljen program moguće su grupe ali i pojedinačan rad, kao i rad u porodici.

Rad sa starijima

Iako u životnom dobu koje ne nudi nove razvojne izazove, ova starosna grupa predstavlja jednu od grupa koja može da ima i zaista ima najuočljivije i veoma brze benefite u pogledu poboljšanja reaspoloženja, komunikativnosti, pokretljivosti, želje za socijalizacijom itd. Obzirom na vreme u kojem živimo, starije osobe su uglavnom lišene vremena provedenog sa porodicom u meri koja im je potrebna. Nadalje, mali broj je u stanju da osmisli i aktivno oplemeni svoje dane i uglavnom ih svode na monotonu i iscrpljujuću rutinu. Rad sa starijima podrazumeva, pre svega aktiviranje neuroplastičnosti i potenciranje neurološkog odgovora na motoričku i stimulaciju bojom. Takođe, uslovljava određenu vrstu vremenske angažovanosti koja ovoj starosnoj grupi daje psihološki potsticaj i realno uverenje da im predstoji značajno otkrivanje nepoznatih osobina i oblasti koje nisu ni znali da postoje niti da mogu imati kvalitetnog uticaja na njihov svakodnevni život: pronalaze nove talente, ohrabruju sebe u zdravstvenim izazovima, evociraju pozitivne emocije i uključuju se u socijalno okruženje na aktivan i pozitivan način.

Rad je preporučljiv u grupama, jer je tako moguće pojačati socijalni podsticaj koji je percipiran kao najvažniji za ovu starosnu grupu. Ukoliko se radi o osobama sa težim neurološkim problemima moguće i preporučljivo je raditi u manjim grupama ili pojedinačno.